Са повећањем броја возила на путевима, повећана је и производња гума које се не могу рециклирати, што представља озбиљну претњу по животну средину. Ове гуме не само да заузимају драгоцени простор на депонијама већ и загађују земљиште и воду токсичним хемикалијама, наносе непоправљиву штету екосистему.
Гуме које се не могу рециклирати су састављене од сложене мешавине материјала који отежавају њихову рециклажу. Састоје се од синтетичке и природне гуме, чађе, челика и других хемијских једињења која се додају гуми. Овај састав отежава одвајање материјала, па се ретко рециклирају. Због тога се старе и дотрајале гуме често одлажу на депоније, где заузимају значајан простор.
Штавише, када се ове гуме одбаце, оне почињу да се разграђују и испуштају штетне хемикалије у тло и воду, утичући на здравље како живих бића, тако и животне средине. Отровне хемикалије које се ослобађају из ових гума укључују бензол, толуен и стирен, за које се зна да изазивају рак и друге озбиљне здравствене проблеме. Контаминирано земљиште и воду затим конзумирају биљке и животиње, пробијајући се уз ланац исхране и на крају утичући на људе.
Осим штетног утицаја на животну средину, ове гуме доприносе и загађењу ваздуха. Када се одлажу на депоније и оставе да се разграђују, ослобађају метан, снажан стакленички гас, у атмосферу. Познато је да метан значајно доприноси глобалном загревању, чинећи гуме које се не могу рециклирати главним фактором који доприноси климатским променама.
Јасно је да гуме које се не могу рециклирати представљају значајну претњу по животну средину и јавно здравље. Одлагање и управљање овим гумама мора се пажљиво пратити како би се спречила даља штета по животну средину. У закључку, крајње је време да препознамо озбиљност проблема и предузмемо проактивне кораке ка правилном одлагању и рециклажи гума како бисмо смањили њихов утицај на животну средину.